Парвати

Мит и порекло

Према хиндуистичкој традицији, Парвати је препорођена Сати, прва супруга Шиве. Сати се бацила у жртвени огањ свог оца Дакше, јер он није позвао Шиву на своју велику жртву.

Шива, обузет болом, повукао се у самоћу. Да би се поново успоставила космичка равнотежа, Сати се препородила као Парвати, као ћерка Химавата и Мене.

Ово препорођење је опширно описано у Шива Пурани, Сканда Пурани и у Калидасином великом епу „Кумарасамбхава“ (око 5. века). Калидасино дело спада у највећа дела санскритске поезије и у седам певања обрађује Парватино рођење, њену аскезу ради освајања Шиве, њихову свадбу и зачеће бога рата Картикеје ради избављења богова од демона Тараке.

Са историјскорелигијског гледишта, Парвати је једна од богиња чији профил се обликује тек у пост-ведском хиндуизму. У Риг Веди се не појављује. Први трагови налазе се у Махабхарати и у најранијим Пуранама.

Потпуно развијена теологија Парвати као Шиве Шакти развија се између 5. и 10. века, са уздизањем шаивизма. Венди Дониџер је у делу „Сива, the Erotic Ascetic“ (1973) детаљно анализирала напету везу аскезе и ероса између Шиве и Парвати.

Парватино препорођење као ћерке Химавата једна је од теолошки најгушћих прича хиндуизма. Сати, прва супруга Шиве, бацила се у знак протеста против увреде свог мужа у жртвени огањ свог оца Дакше.

Шива је, у дубокој тузи, носио њено тело кроз светове и играо Тандава, плес уништења. Да би спасио свет, Вишну је својим диском расекао Сатино тело. Падајући делови постали су Шакти-Пите, 51 место моћи у Индији, која су и данас ходочасничка одредишта.

Препорођење Сати као Парвати тако није само варијација, већ теолошка нужност: без Шакти Шива није функционалан, без Парвати Картикеја не може бити рођен, без Картикеје демон Тарака не може бити побеђен демон, а без те победе свет је изгубљен.

Венди Дониџер је у делу „Сива, the Erotic Ascetic“ (1973) анализирала ово космолошко уланчавање као централну наративну структуру Шивине митологије. Парвати није избор, већ нужност.

Симболи и атрибути

Парвати се обично приказује са две или четири руке. У рукама држи лотосе, огледало, диск или чини гестове благослова. Њена одећа је најчешће црвена или златна, носи богат накит и полумесец у коси (заједно са Шивом).

Њена јахалица је лав или тигар, посебно у њеном ратничком облику као Дурга. У блажем облику често седи поред Шиве на бику Нандију. Веза Парвати-лав и Дурга-лав показује флуидне границе између различитих манифестација.

Често се приказује заједно са Шивом, као Ардханаришвара (напола мушко, напола женско, сједињено у једној особи). Овај иконографски облик један је од најснажнијих израза хиндуистичке теологије о нераздвојивости Шиве и његове Шакти.

Десна половина тела је Шива, лева половина Парвати. Овај облик је посебно добро потврђен у паллава и чола бронзаној уметности јужне Индије.

Њени препознатљиви симболи у породичном контексту су њена деца: Ганеша са слоновском главом и Картикеја са пауном. Породичне слике са Шивом, Парвати и обоје деце веома су популарне у иконографији од средњег века и сматрају се симболом хиндуистичког породичног живота.

Kult и обожавање

Парвати нема један главни храм, јер се поштује у безбројним локалним облицима и под разним именима. Важни храмови су Минакши (Минакши) храм у Мадураи (Тамил Наду), где се Парвати поштује као Минакши уз Шиву (Сундарешвара), и Анапурна (Анапурна) храм у Варанасију, где се јавља као дародаватељка хране.

Најважнији празник посвећен Парвати је Тиџ, који се слави пре свега у северној Индији (Бихар, Раџастан, Утар Прадеш, Мадхја Прадеш) и Непалу. Жене посте, певају песме посвећене Парвати и моле се за брачну срећу. Празник слави Парватину аскезу, њену свадбу са Шивом и брачну срећу. У јужној Индији се слави празник Karthikai Deepam (новембар-децембар) у част Парвати и Картикеје.

У шактизму, једном од три главна правца хиндуизма поред вишнуизма и шиваизма, у центру је богиња. Шакта традиције поштују Парвати у многим облицима: као Кали, као Дургу, као Лалиту, као Трипурасундари.

Деви Бхагавата Пурана и Деви Махатмја (део Маркандеја Пуране, 5-6. век) су најважнији текстови ове традиције. Клаус Клостермаиер је у делу «A Survey of Hinduism» (3. издање, 2007) описао шактизам као самосталан главни правац хиндуизма.

У свакодневном породичном култу многих хиндуистичких породица Парвати се поштује заједно са Шивом и Ганешом. Pre пословних договора, венчања и важних породичних догађаја рецитују се мантре посвећене Парвати. Лалита Сахасранама (Хиљаду имена Лалите-Парвати) је литургијско дело веома распрострањено у јужној Индији.

Важни митови

Главни мит је Парватина аскеза и венчање са Шивом. Након Сатине смрти, Шива се повукао у Хималаје и прекинуо сваки додир са светом. Парвати, рођена као кћи Химавата, хтела је да освоји Шиву за мужа.

Отишла је у планине и подвргла се најтежој аскези. Постила је, издржавала тешке позе, трпела врелину и хладноћу. Бог љубави Кама је био послат од богова да разбуди Шивина чула, али га је Шива спалио огњем свог трећег ока.

Парвати је наставила своју аскезу. Напослетку јој се Шива указао у облику брамана који је хвалио Шиву и покушао да провери Парватин избор. Парвати је остала постојана.

Шива се открио, и двоје се венчало. Венчање на планини Каилаш једна је од најсјајнијих прича хиндуистичке митологије. Калидасино дело «Кумарасамбхава» разрађује ову сцену са великим песничким умећем.

Други централни мит је стварање Ганеше. Према Сканда Пурани и Шива Пурани, Парвати је од прљавштине и масти свог тела обликовала дечака и удахнула му живот.

Поставила га је да чува улаз њеног купатила. Шива, који није знао за новостворено дете, вратио се и Ганеша му је спречио улазак.

Шива је у бесу одсекао дечаку главу. Парвати је била изван себе од бола и беса, претила је уништењем света. Шива је, да би умирио ситуацију, послао своје слуге да донесу главу првог живог бића на које наиђу.

Донели су главу слона. Тако је Ганеша оживљен са слоновском главом. Ова прича објашњава иконографски облик Ганеше и у средишту је многих народних празника.

Трећи мит је стварање бога рата Картикеје ради уништења демона Тараке. У Кумарасамбхави и многим пуранама приповеда се да Тараку може уништити само син Шиве и Парвати.

Зато је њихово венчање било космичка неопходност. Из Шивиног семена, које је пало у Гангу, израстао је Картикеја, који је касније победио демона. Ова митска прича повезује ерос и космос: брачно сједињење два божанства услов је за очување света.

Венчање Шиве и Парвати у хиндуистичкој традицији обрађено је с великом пажњом. Сматра се митским узором свих хиндуистичких венчања.

У «Кумарасамбхави» Калидаса описује припреме с песничком прецизношћу: украшавање невесте, долазак Шиве са његовом необичном пратњом Бута и Прета (духова и демона), венчање крај светог огња, брачну ноћ. Ову причу је Калидаса разрадио у 5. веку и од тада је предложак бројним књижевним и иконографским делима.

Мит о стварању Ганеше од стране Парвати научно је посебно интересантан, јер тематизује напетост између мајчинске љубави и брачне оданости. Парвати ствара Ганешу без Шивиног знања, Ганеша штити своју мајку од сопственог оца, Шива га убија и затим му даје слоновску главу.

Ова прича се у антропологији породице тумачи као митска илустрација едиповских сукоба. Роберт Голдберг, Стенли Курц и Венди Донигер су ову грађу детаљно анализирали током 1980-их и 1990-их година. Хиндуистичка породица тако постаје теолошка позорница на којој се митски одвијају сукоби и помирења.

Односи у пантеону

Главни однос Парватиног живота је однос са Шивом. Оба божанства се схватају као једно (Ардханаришвара). У миту и у теологији Шива и Парвати су нераздвојни. Шива без Шакти је сава (леш), а Шакти без Шиве је покрет без свести. Ово учење се филозофски развија у тантризму, посебно у кашмирској шаива школи (10-11. век, Абинавагупта).

Њихова деца су Ганеша и Картикеја. Оба божанства спадају међу најпоштованија у хиндуизму, посебно Ганеша. Породица Шива-Парвати-Ганеша-Картикеја је једна од најважнијих божанских породица Индије и често се приказује као симбол идеалног породичног живота.

Парвати је сестра Ганге, богиње реке. Обе су кћерке Хималаја (Химавата). У миту о силаску Ганге на земљу постоје тензије међу сестрама, јер Шива прима Гангу у своју косу, што код Парвати изазива љубомору.

Парватине манифестације у виду Дурге и Кали (у шакта традицијама) показују њену другу страну. У Деви Махатми Дурга се бори против демона бивола Махишасуре. У Махабхагавата Пурани Парвати из своје чакре испушта Кали да би уништила демоне Шумбху и Нишумбху. Ове ратничке манифестације израз су исте божанске природе, само у мрачнијем облику.

Пријем и утицај

Парвати је у класичној санскритској поезији једна од централних богиња. Калидасино дело „Кумарасамбхава“ (5. век) представља најзначајније дело посвећено њој. И Банабхата у „Харшачарити“ (7. век) посвећује јој строфе. У тамилској бхакти књижевности најанара (6-9. век) Парвати је нераскидиво повезана са Шивом и често се слави као Ума или Амбика.

У индијској ликовној уметности Парвати је од времена Гупта (4-6. век) једна од најчешћих представа божанства. Чола бронзе јужне Индије (10-13. век) донеле су класичне представе Парвати, међу њима и светски познати тип бронзане скулптуре Парвати као благе, стојеће богиње. Ове скулптуре изложене су у многим западним музејима, на пример у Британском музеју у Лондону и Метрополитен музеју у Њујорку.

У народној побожности Парвати је свеприсутна. У сваком Шивином храму она је присутна као супруга. У многим индијским селима постоје локални Парватини храмови са локалним именима (Бхагавати у Керали, Ама у Андра Прадешу, Чанди у Бенгалу).

Ови локални облици описани су у индијској антропологији, посебно у радовима Лоренса Баба („The Divine Hierarchy“, 1975) и Синтије Талбот („Precolonial India in Practice“, 2001).

На Западу је Парвати постала позната захваљујући индологији 19. века. Хајнрих Цимер, Стела Крамриш и Венди Донигер представили су је међународној публици у својим делима. У савременој светској култури јоге и духовности Парвати се често тумачи као симбол женске стваралачке снаге.

Религиознонаучна класификация

Дејвид Кинсли је у делу «Хинду Goddesses» (1986) сврстао Парвати као централно оваплоћење хиндуистичког схватања богиње као Шакти, односно као стваралачке и одржавајуће силе мушке божанства. Ова класификација је устаљена у науци.

У тантризму, пре свега у кашмирској шаива школи (Абхинавагупта, 10-11. век), Парвати се схвата као Вимарша (самосвест, пулсација) Шиве. Шива је Пракаша (чиста светлост), а Парвати је самодоживљај те светлости. Ову веома апстрактну теологију научно су обрадили Клаус Клостермајер и Андре Падо («Вац: The Concept of the Word in Selected Hindu Tantras», 1990).

Са религиозно-антрополошког становишта Парвати је пример напетости између благих и ратничких аспеката богиња у хиндуизму. Венди Донигер је у делу «The Hindus: Ан Alternative History» (2009) ову двоструку природу тумачила као одраз сложене напетости између брахманско-ортодоксне и небрахманско-тантричке традиције. Парвати оваплоћује обе стране: ортодоксну богињу дома и тантричку енергију.

У шактизму, трећем великом правцу класичног хиндуизма поред вишнуизма и шаивизма, богиња стоји у средишту теологије. Парвати овде није помоћна фигура мушког бога, него сама врховна стварност (Махадеви).

Девимахатмја (Маркандеја Пурана 81-93, отприлике 5-6. век) је основни текст ове традиције. У 700 строфа слави се Велика Богиња у својим манифестацијама (Дурга, Махалакшми, Сарасвати) док редом побеђује демоне Мадху-Каитабху, Махишасуру и Шумбха-Нишумбху.

Шакта теологија чини Парвати првим узроком. Шива је основа свести (чит), Парвати је стваралачки покрет (крија). Без покрета свест је беживотна.

Ову теологију филозофски је разрадио кашмирски шаивизам (Васугупта, Абхинавагупта, 9-11. век) и она спада међу најзахтевније метафизичке системе индијске филозофије. Андре Падо, Марк Дичковски и Пол Милер-Ортега учврстили су ову традицију у западној науци.

Упоредно-митолошки, Парвати има паралеле са грчком Хером (супругом главног бога), Афродитом (брачном богињом љубави), Деметром (богињом мајком) и Атином (ратницом у облику Дурге). Ипак ниједна од ових паралела не обухвата теолошку посебност Парвати као истовремено благе супруге и космичке енергије. Ова двострука природа једна је од најзапаженијих особина хиндуистичке теологије богиња.

Парвати, хиндуистичка богиња и супруга Шиве

Садржај