Sobek

Мит и родослов

Genealogija Sobeka je zabeležena u više oblika i razlikuje se po regionima. U najvažnijoj tradiciji smatra se sinom Neitine, prastare boginje iz Saisa, koja je istovremeno stvoriteljka i ratnica.

Ova filijacija je izričito iskazana u Hibiskom hramu u oazi Harga i u tekstovima iz Esne; Sobek je tu «sin Neitine», rođen prvog dana stvaranja, kada se Neita izdigla iz prapravoda i rodila svog sina.

Najstariji izvori nazivaju Sobeka već «gospodarem Šedeta» i postavljaju ga uz stvoriteljske bogove.

U drugoj, fajumskoj tradiciji, Sobek se smatra prvorođenim u prapravodi, koji se izdigao iz Nuna i samim svojim izranjanjem utemeljio zemlju i rast. Ovo kosmogonijsko tumačenje čini Sobeka samim stvoriteljem, uporedivim sa Atumom u Heliopolisu ili Hnumom u Esni.

U Kom Ombu se Sobek slavi zajedno sa starijim Horom kao dvostruko božanstvo, što izražava dve strane krokodilske prirode (opasnu i zaštitničku). U kasnoj teologiji Sobek se takođe javlja kao manifestacija Rea, koji u obliku krokodila preduzima noćno putovanje sunca kroz prapravodu.

Sobekova supruga je u nekim tekstovima Hator, u drugima lokalna boginja Renenutet (boginja žetve u obliku zmije) ili Tasenetnofret («savršena sestra», oblik Hator iz Ombosa).

Njegov sin je Honsu ili lokalni Honsu-Sobek, koji oličava mladoliko lunarno božanstvo. Ova promenljivost porodičnih odnosa nije neobična u egipatskoj religiji i odražava spajanje različitih lokalnih kultnih tradicija.

Posebno mesto zauzima Sobek u kasnoj teologiji Esne, gde zajedno sa Hnumom, Neitom i Hekom čini četvorku prvobitnih bogova.

Dugi hvalospevi, urezani na zidovima Esnanskog hrama, prikazuju Sobeka kao onaj aspekt stvoritelja koji donosi sirovu, neukroćenu životnu moć, dok Hnum oličava oblikotvorni, radioni rad. Ova teološka razlika pokazuje visok intelektualni nivo sveštenstva kasnog perioda.

Симболи, иконографија и атрибути

Sobek se prikazuje u dva glavna oblika: kao potpuni krokodil i kao muškarac s glavom krokodila. Na glavi nosi atef-krunu ili venac sunčevog diska sa atef-krunom, rogati sunčev disk ili kombinaciju perja i rogova, koji obeležavaju njegovu kosmičku dimenziju.

Njegov tipičan znak je barka na vodi, na kojoj krokodil počiva, što nagoveštava izranjanje iz praiskonskih voda na praiskonskom brežuljku.

Živi krokodili su bili držani u njegovim hramovima, negovani i mumifikovani nakon smrti. Strabon (XVII, 1, 38) detaljno opisuje «svetog krokodila» Petesuhosa u Krokodilopolisu u Fajumu: hranjen je hlebom, mesom i vinom, nosio je nakit oko vrata i zlatne narukvice na prednjim nogama, a njegova smrt je oplakivana od strane celog grada.

Hiljade mumifikovanih krokodila pronađeno je na grobljima Krokodilopolisa, Tebtinisa i Kom Omba, od malih embriona do gotovo pet metara dugih odraslih životinja. Nekropole otkrivaju da je Sobekov kult dopirao do širokog stanovništva sve do rimskog doba.

Plastična dela sa likom Soveka nalaze se duž celog Nila. Iz Srednjeg carstva potiče značajna statua Amenemheta III s Sobekovom glavom krokodila, koja se čuva u Kairskom muzeju.

Iz Kom Omba sačuvani su izvanredni reljefi koji prikazuju Soveka u potpuno antropomorfnom obliku s glavom krokodila. Na zidovima hrama bog redovno stoji u nizu s ostalim glavnim egipatskim božanstvima i prima od faraona kanonske žrtvene darove.

Poseban simbol jeste bazen ispunjen vodom ispred glavnog žrtvenika Sobekovog hrama. U Kom Ombu se na hramskom platou i danas nalaze stari baseni u kojima su bili držani hramski krokodili.

Okolina hrama bila je opskrbljena vodom iz Nila kroz sopstveni sistem kanala; svakodnevno čišćenje i zalivanje svetih životinja spadalo je u svešteničke dužnosti i bilo je toliko obimno da su za to postojala posebna administrativna odeljenja.

Kult i obožavanje

Sobekov kult imao je svoje središte u Fajumu, velikoj udolini zapadno od Nila, koja je zbog stalnog priticanja vode u jezero Moeris bila oblast posebno bogata krokodilima. Krokodilopolis (Šedet), u ptolemejskom periodu preimenovan u Arsinoju, bio je glavno kultno mesto od Srednjeg carstva.

Amenemhet III (1853. do 1806. pre naše ere) je ovde podigao svoj čuveni «Labirint», ogroman upravni i kultni centar, koji Herodot (II, 148) opisuje kao najgrandiozniju građevinu Egipta, čak i pre piramida.

U svakodnevnom hramskom obredu, Sobekovom krokodilu su prinošena jela i voda; sveštenici su ulazili u strogom obrednom redosledu, izvodili ceremoniju otvaranja usta, koja je oživljavala božanski lik, i izgovarali hvalospeve koji su monumentalno sačuvani u Esna hramu.

Tokom godine održavani su praznici koji su podsećali na mitsko izranjanje Soveka iz praiskonskih voda, kao i ceremonija voštane figure, tokom koje je paljen voštani krokodil radi odbijanja Apofisa, kosmičkog protivnika.

Zapažena varijanta kulta nalazi se u Kom Ombu, gornjeegipatskom Sobekovom svetilištu. Tu je izgrađen dvostruki hram, čija je leva polovina bila posvećena Soveku, a desna polovina Horusu Starijem (Haroerisu).

Oba boga su delila hram sa odvojenim ulazima, dvorištima, stubnim dvoranama i svetilištima; program reljefa je očuvao samostalnost oba kulta. Ovo arhitektonsko rešenje jedinstveno je u egipatskoj hramskoj arhitekturi.

Zapaženo je i napetost sa drugim lokalnim tradicijama: u Dendari i Edfuu, glavnim kultnim mestima Hator i Horusa, krokodil se smatrao neprijateljem božanskog poretka i manifestacijom zlog Seta, bio je ritualno uništavan i demonizovan u formulama prokletstva.

Ova dvostruka valorizacija krokodila, s jedne strane kao stvoritelja-boga Soveka, s druge kao neprijateljskog bića, dobila je sistematsku pažnju u najnovijim studijama (Frankfort 1948, Hornung 1971) i smatra se modelom egipatske religije, u kojoj ista životinja može u različitim lokalnim kultovima nositi suprotna značenja.

Важна светилишта и храмови

Glavni hram Krokodilopolisa-Arsinoe u Fajumu je danas velikim delom uništen, ali ostaci ipak dozvoljavaju naslutiti nekadašnji obim: veliki hramski kompleks dužine oko dvesta metara, sa dvoranama sa šest i više stubova, svetim jezerom za krokodile i nekropolom za mumificirane životinje.

Italijanska i francuska iskopavanja od devetnaestog veka naovamo iznela su na videlo hiljade papirusa i ostrakona koji dokumentuju svakodnevni život hrama.

Dvostruki hram u Kom Ombou, oko četrdeset pet kilometara severno od Asuana, najimpresivnije je sačuvano Sobekovo svetilište. Podignut za vreme Ptolemejida (pre svega Ptolemeja VI Filometora, 180. do 145. godine pre naše ere) i dovršen za ranih rimskih careva, hram pokazuje helenističko-egipatsku sintezu svog doba.

Na zidovima se nalaze medicinski reljefi koji prikazuju hirurške instrumente i scene sa porođajnom stolicom, možda kao nagoveštaj terapeutske funkcije Sobekovog kulta. Obližnji Muzej krokodila danas čuva preko četrdeset mumija pronađenih u okolini hrama.

U Srednjem Egiptu nalazio se hram Sumenu (danas Mahamid Kibli kod Armanta), gde je Sobeka posebno štovao Amenhotep III. Svetilišta iz Srednjeg i Novog carstva u Gebeleinu, Esni i Todu takođe su imala Sobekove kapele.

U Esni je Sobek-Re jedan od glavnih bogova u sačuvanom hramu iz vremena rimske carske vlasti; zidovi prikazuju izuzetno razrađene himne u kojima je teološki razrađena Sobekova kosmogonijska funkcija.

U zapadnoj pustinji, u oazi Harga, nalazi se hram Hibis, koji sadrži Sobekovu kapelu u kojoj je sačuvan najvažniji teološki prikaz Sobeka kao sina boginje Neit.

U Tebtinisu, u južnom Fajumu, italijanska misija je od 1929. godine otkrila kako hramski kompleks tako i hiljade papirusa, među njima opsežne Sobekove himne i sveštenička administrativna akta. Ovi nalazi su najvažniji izvor za razumevanje svakodnevnog života hrama i uprave Sobekovog kulta u grčko-rimsko doba.

Митске приче

Најважнија митска прича о Собеку јесте његова улога у спасавању дете Хора. У миту о смрти Озириса, Изида је пронашла удове свог убијеног супруга разбацане по Нилу; неке од њих, посебно уд (фалус), прогутали су крокодили.

Собек, који у овој епизоди има позитивну улогу, тражио је удове и помагао Изиди да их поново саставе.

Верзија мита забележена у Текстовима пирамида (изрека 317) казује да Собек извлачи Хора из мочваре Хемиса, где га је Изида сакрила; Собек чува младог бога од прогањања Сетовог тако што га на леђима носи до обале.

У једној космогонској причи Собек се јавља као први који израња из праоквене воде. Он плута на Нуну, бескрајном праокеану, и својим дахом ствара се први праbrijeg, „Татенен“.

Из тог праbрежка израстају сви остали богови и бића. Ова верзија је детаљно обрађена у Есна химнама и ставља Собека на творитеljski ранг упоредив с Атумом или Амон-Реом.

Трећи мит, спomenut у каснијим храмским текстовима Едфуа, приказује Собека као непријатеља Хора из Едфуа, односно као манифестацију злог Сета у обличју крокодила.

Ова верзија је разрађена у Едфу миту о „Победи Хора над непријатеljима“ (Едфу VI, 60 и даље); крокодил је овде једно од непријательских бића које Хор пробада харпуном.

Чиеница да се исти Собек у сопственом светилишту обожава, а у другом светилишту проклиње, израз је локалне логике египатске религије, а не контрадикције у модерном смислу.

У медицинским папирусима Средњег царства, попут Папируса Еберс и Берлинског папируса, спomenuje se Собекова пљувачка или Собекова маст као лек за одређена обољења очи и коже.

Теолошко образложење гласи да је Собек излечио Хорово око, због чега су његове супстанце лековите. Ова медицинска функција такође указује на то да рељефе у Ком Омбу с медицинским инструментима треба тумачити у ритуалном-терапеутском контексту.

Односи у пантеону

Sobek je uključen u različite božanske konstelacije. Sa Neitom ga povezuje odnos majke i sina; u sajitskoj tradiciji Sobek se izričito označava kao njen prvorođeni sin.

Sa Reom se Sobek u kasnoj teologiji sjedinjuje u Sobek-Rea, oblik sunčevog boga koji preuzima krokodilski element noćnog putovanja kroz podzemni svet. Sa Horom postoji ambivalentan dvostruki odnos: u Kom Ombu su ravnopravni jedan pored drugog, u Edfu su u neprijateljstvu.

Sa Hator postoji brakolika veza u više lokalnih kultova; u Kom Ombu se Tasenetnofret („savršena sestra“) poštuje kao Hatorin oblik uz Sobekovu stranu. Sa Honsuom kao sinom, Sobek ima sopstvenu porodičnu trijadu (Sobek, Hator, Honsu), koja je programski prikazana u Kom Ombu.

Sa Hnumom, bogom tvorcem iz Esne, Sobek deli profil bića iz praiskonskih voda; oba se u tekstovima iz Esne shvataju kao komplementarni aspekti iste kosmičke stvaralačke sile.

Sa Setom postoji posebna veza: krokodil je jedna od životinja u koju se Set pretvara da bi zapretio Horu. Ipak, Sobek se u pozitivnim aspektima zamišlja kao Setov protivnik, koji okreće oruđa zla, koristeći krokodilsku snagu u zaštitnu svrhu.

Ova teološka ambivalencija se u egipatskoj religiji ne doživljava kao kontradikcija, već kao izraz stvarne složenosti božanskog delanja: ista moć može, zavisno od aspekta, biti stvaralačka ili razorna.

Пријем и тумачење

U grčko-rimskoj antici Sobekov kult je privukao posebnu pažnju. Herodot, Strabon, Diodor i Elijan detaljno opisuju gajenje krokodila u egipatskim hramovima; Strabonov izveštaj o krokodilu Petesuhosu iz Krokodilopolisa najdetaljniji je antički opis živog hramskog životinjskog kulta uopšte.

Poistovećivanje sa grčkim Suhosom ili Sobek-Selkis proširilo je kult i izvan Egipta, na primer u Kirenaiki, u rimskom carskom periodu u Pompeji (poznati Izejum sa mozaikom krokodila) i u italijanskoj Italici.

Sa krajem paganskog hramskog kulta u petom i šestom veku hrišćanske ere, živi Sobekov kult je iščezao. Koptska tradicija je zadržala krokodila kao simbol zla, uporediv sa Levijatanom jevrejske tradicije.

U srednjem veku arapski putnici, kao Jakut i Ibn al-Fakih, izveštavali su o napuštenim hramovima krokodila i o još živim, ogromnim krokodilima u faijumskom jezeru.

Naučno ponovno otkriće Sobekovog kulta počelo je Šampolionovim opisom Kom Omba i Lepsijevim iskopavanjima u Faijumu.

U dvadesetom veku posebno je Henri Frankfort («Kingship and the Gods», 1948) razradio teološku dubinu Sobekovog kulta; Erik Hornung («Conceptions of God in Ancient Egypt», 1971, nemačko izdanje 1971) sistematski je opisao paradoksalnu dvostruku vrednost krokodila u egipatskoj religiji.

Najnovija istraživanja Marka Zekija («Sobek of Shedet», 2010) monografski su predstavila teološku posebnost faijumskog Sobekovog kulta. U popkulturi je Sobek posebno postao poznat širem publici kroz romane Kristijana Žaka i kompjuterske igre iz serije «Smite».

Religиознонаучна класификация

Sobek spada u kategoriju bogova-životinja, koji imaju tipičan značaj u egipatskoj religiji. Pitanje da li su ovi bogovi «teriomorfizmi» (životinjski oblik) ili «životinjske teofanije» zaokuplja istraživanja od Hermana Junkera i Erika Hornunga.

Hornung u «Conceptions» tvrdi da egipatski politeizam ne razdvaja strogo «boga u životinji» od «životinje kao boga»; životinja je vidljiva manifestacija boga, bez da se on u njoj potpuno iscrpljuje. Sobek je dobar primer: on je više od krokodila, a ipak nezamisliv bez krokodila.

U religijsko-uporednom kontekstu, kultovi krokodila u supsaharskoj Africi (na primer u Nigeriji i Kamerunu) i u Srednjoj Americi (Majanski bog krokodila Cipactli) stoje u strukturnoj paralelnosti: svuda krokodil povezuje predstavu praiskonskih voda, stvaranja i smrtne opasnosti. Ali egipatski Sobek je najbolje dokumentovan i, zahvaljujući kontinuiranoj pismenoj tradiciji, teološki najkompleksniji bog krokodila u istoriji religije.

Valter Burkert i Jan Asman su Sobeka svrstali kao primer egipatske «mnogoimenosti» (poliomimije) bogova: jedan bog nosi brojna imena i oblike koji se aktiviraju zavisno od kultnog konteksta, bez da se time razbija jedinstvo božanskog bića.

Asman («Ägyptische Geheimnisse», 2004) protumačio je ovu teologiju kao model za «kosmoteističku» religiju, koja vidi božansko rasprostranjeno kroz celokupnu kosmičku stvarnost. Novija egiptološka istraživanja poslednje dve decenije detaljno su razradila regionalnu diferencijaciju Sobekovog kulta i ponovo procenila njegov značaj za ptolemejsko-rimsku hramovnu teologiju.

Etimologija i rani nalazi

Име «Собек» (египатски «Sbk», коптски «Souchos», грчки «Σοῦχος») забележено је још од Старог царства. Јасна етимологија није поуздано утврђена; предложена је веза с глаголом «sbk» («спојити, ујединити»), што би Собека тумачило као бога творца и обликовача света.

Други предлози повезују се са «sbq» (нога, доњи екстремитет), јер је Собек изронио из првобитних вода и «стао» на прапочетном хумку. Етимолошка расправа није окончана, што није неуобичајено код тако старог теонима.

Грчки облик «Souchos» потиче од секундарног египатског запис «Swk» са протетичким «s-», који је био уобичајен у касном периоду. Страбон, Диодор и Елијан доследно користе овај облик. Идентификација појединачног светог крокодила као «Петесухос» («онај кога је дао Сухос») показује како је грчки језик уградио египатско име бога у сопствену традицију грађења имена.

Најранији докази о Собеку налазе се у Текстовима пирамида из пете и шесте династије. Изрека 317 спада у најстарије помене и приказује Собека већ као помагача краља при узласку међу звезде.

У Текстовима саркофага из Првог прелазног периода и Средњег царства Собек добија на теолошком значају, што је повезано с успоном Фајума као пољопривредно развијене области. Фараони тринаесте династије (посебно низ владара са именом Собекхотеп и Собекемсаф) носе имена која религиозно и политички изражавају њихову везу с богом.

Izvori

Текстови пирамида, изреке 317 и 510 (Собек као помагач Хора). Текстови саркофага и Књига мртвих, различита места. Натписи храма у Есни (француско издање Соноро, 1962–1975). Рељефи храма у Ком Омбу (издање Адолфа Гутбуба). Натписи храма у Хибису (издање Нормана де Гариса Дејвиса и Марка Смита).

Херодот, «Историје» II, 69 (култ крокодила у Египту); Страбон, «Географика» XVII, 1, 38 (Петесухос у Крокодилополису); Диодор, «Bibliotheke historica» I, 89; Елијан, «De natura animalium» X, 21 и 24. Хенри Франкфорт, «Kingship and the Gods», Chicago 1948. Ерик Хорнунг, «Der Eine und die Vielen», Darmstadt 1971. Јан Асман, «Ägypten.

Теологија и Побожност једне ранe високe културe», Stuttgart 1984. Марко Зеки, «Sobek of Shedet», Todi 2010.

Sobek, egipatski krokodilski bog

Садржај