Anđeo mudrosti i božanske svetlosti u judeo-mističkoj i apokrifnoj tradiciji.
Tip: Archanđel, čuvar vatre, mudrac i vidovnjak. Tradicija: judaizam (Henohova apokalipsa, Sefer Hehalot), hrišćanstvo (4. Ezra), zapadna angelologija. Funkcija: mudrost, prosvetljenje, razotkrivanje obmane, transformativna vatra. Glavni atributi/simboli: zlatna ili crvena vatra, plameni mač, kalež mudrosti. Rasprostranjenost: posebno u apokrifnim tekstovima, jevrejskoj mistici, zapadnim ezoteričnim školama
Uriel (Uriyel, „Bog je moja vatra“ ili „Bog je moja svetlost“) pojavljuje se u apokrifnim spisima i apokrifnim tekstovima kao Henohova apokalipsa i 4. Ezra. U Henohovoj apokalipsi Uriel je anđeo koji vlada nad paklom i pokazuje ljudima Božje vage pravde.
U kabalističkim sistemima Uriel se često pridružuje Sefiri Hohma (mudrost) ili Geburah (snaga/strogost). Zapadna angelologija podigla je Uriela na nivo četiri najviša archanđela (zajedno sa Mihaelom, Gabrijelom i Rafailom). Teozofske i ezoterične škole ističu Urielovu ulogu kao otvaraoca trećeg oka i donosioca prosvetljenja.
Apokrifni izvori: Knjiga Henohova (1. Henoh), 4. Ezra, Pseudo-Dionisije Areopagit (hrišćanska angelologija). Talmud i Sefer Hehalot pominju Uriela među archanđelima Merkabah-mistike. Hrišćanska likovna tradicija je prikazivala Uriela manje često nego Mihaela ili Gabrijela, ali prepoznatljivo, sa vatrom ili kaležom.
Moderna ezoterična literatura, posebno u zapadnoj spiritualnosti, ponovo je otkrila Uriela kao archanđela mudrosti i unutrašnjeg prosvetljenja.
Uriel (na hebrejskom Uri’el, „Bog je moja svetlost“) ne pojavljuje se u protestantskom ili jevrejskom biblijskom kanonu, već u apokaliptičkoj književnosti međuzavetnog perioda. U 4. knjizi Ezrinoj (apokrifi) on je anđeo koji Ezri otkriva buduće događaje; u 1. knjizi Henohovoj on je jedan od četiri ili sedam archanđela i čuvar nebeskog svoda i zvezda.
Istočnopravoslavna i koptska tradicija ubrajaju ga među četiri ili sedam archanđela; katolička tradicija ga je 745. godine na rimskom saboru isključila kao nekanonskog, ali ga nikada u potpunosti nije napustila u narodnoj pobožnosti.
Uriel se prikazuje kao blistavo, intenzivno biće svetlosti u zlatnim ili crveno-zlatnim odorama ili plamenoj svetlosnoj tkanini. Njegova boja je sjajno zlatna ili žareće crveno-zlatna, ponekad protkana belom, jasnom svetlošću. Nosi kalež (mudrosti) ili plameni mač.
Ponekad se prikazuje sa knjigom ili pločama sa spisom, knjigom mudrosti. Krila od zlatnog plamena ga okružuju. Energetski Uriel deluje intenzivno, prodorno i razjašnjavajuće, kao direktna sunčeva svetlost kroz maglu ili alhemijska vatra. Njegovo prisustvo spaljuje ono što nije istinito i otkriva ono suštinsko.
Uriel je anđeo prosvetljenja i istine. Gde Mihael bori se mačem, Rafailo leči i Gabrijel objavljuje, Uriel pokazuje samu istinu. On razotkriva obmanu, samozavaravanje i nesvesne obrasce.
Uriel simbolizuje unutrašnju vatru saznanja, ne hladan intelekt, već živu, transformativnu mudrost koja gori. U psihološkim terminima Uriel vaploćuje najviši nivo svesti i sposobnost da se stvarnost sagleda onakva kakva jeste. Njegova zlatna energija pali unutrašnje svetlosno telo i aktivira treće oko.
U jevrejskoj anđelskoj magiji Uriel je anđeo juga (u nekim školama, u drugima obrnuto od Mihaela), zemlje i sfere Malkut ili Geburah. U modernoj tradiciji radnika svetlosti često se povezuje sa mudrošću, duhovnom jasnošću i elementom zemlje.
U zapadnoj ritualnoj magiji Zlatne zore on je archanđel severa i zemlje. Ikonografska tradicija ga često prikazuje sa svitkom ili knjigom, kao glasnika božanske mudrosti i prosvetljenja razuma.
У iWell Guard, Уриел се призива да би се примила дубока мудрост и открили слепе тачке. Једна пракса је да се упали златна или црвена свећа и замоли Уриел да отвори очи срца.
Уриелова ватра се визуализује како би сагорела старе, блокирајуће обрасце и направила простор за ново сазнање. Уриел посебно помаже када се човек осећа „заглављено“ или парализовано забуном. Његов пламен доноси јасност без бола, трансформативна ватра која изграђује, а не разара. Уриел је чувар дубље истине самог iWell-Guard-поља.
Као и Рафаел, Уриел није изричито именован у iWell-Guard-мантри, али је имплицитно обухваћен као један од четири западна архангела традиције светлосног крста. У проширеној визуализацији заштите он се може призвати као западна заштитна сила (у распоређивању Златне зоре) или као заштитна инстанца слоја Земље. Констелација четворице архангела Михаило-Гаврило-Рафаел-Уриел чини ритуалномагијски стандардни облик анђела–призивања у западном езотерији-корпусу.
За разлику од Михаила и Гаврила, Уриел се не помиње по имену у канону хебрејске Библије и Новог завета. Свој значај дугује готово потпуно апокрифној и псевдепиграфској литератури античког јудаизма. Најважнији извор је етиопска Књига Енохова, која је настала у више слојева између трећег века пре нове ере и првог века нове ере.
У Првој књизи Еноховој, Уриел спада међу четворицу или седам архангела који стоје пред Божјим престолом. Тамо се појављује као анђео који Еноха води кроз космичке области и објашњава му законе звезда, кретање Сунца и Месеца, као и поредак годишњих доба.
У астрономским поглављима Књиге Енохове, Уриел је учитељ календара. Ова веза са светлошћу, механиком неба и преношењем знања трајно обликује његов профил.
Четврта књига Ездрина, једна јеврејска апокалипса из касног првог века, даје Уриелу још једну карактеристичну улогу. Тамо је он анђео који одговара пророку Ездри и поучава га о границама људског сазнања.
Уриел поставља Ездри нерешиве загонетке да би му показао да човек не може да докучи Божје путеве.
Истраживања наглашавају да Уриелово име, које се може тумачити као Светлост Божја или Ватра Божја, добро одговара овим функцијама.
У различитим списковима анђела у псевдепиграфској литератури, међутим, редослед, а чак и састав групе архангела варира. Уриел се не појављује у свим списковима, што показује да хијерархија анђела у античком јудаизму није била чврст систем.
Поштовање Уриела у хришћанској традицији било је неуједначено. Док су се Михаило, Гаврило и Рафаило могли ослонити на библијске потврде, Уриелу је недостајала та канонска основа. То је довело до црквених расправа о питању који анђелски имена уопште могу бити помињана у богослужењу.
Римски синод под папом Захаријом 745. године бавио се поштовањем анђела који нису поменути у Светом писму. Према предању, само су три библијски потврђена архангела проглашена дозвољенима.
Уриел и други анђелски имена која су кружила у апокрифним списима били су одбачени, јер је по мишљењу синода иза неких од тих имена могло стајати не праве анђеле, него можда демоне. Та опрезност је дугo обликовала западну цркву.
Ипак, поштовање Уриела опстало је у различитим струјама. У етиопској православној цркви, чији канон укључује Књигу о Еноху, Уриел има чврсто место. Помиње се и у коптској традиции, као и у деловима источно-црквене традиције.
У западној народној побожности Уриел се такође одржао, на пример у молитвама и у иконографији, без да је добио званичан литургијски ранг.
У англиканском кругу и у езотеричкој традиции раног новог века Уриел је добио додатни значај. Џон Ди (John Dee), учени саветник на двору Елизабете I, наводио је Уриела као једног од анђела својих визија.
Тако је Уриел делимично преселио из теологије у магију и херметичку књижевност. Религиолошка истраживања виде у том премештању пример начина на који лик који није потпуно признат од цркве наставља да живи баш на маргинама побожности.
У ликовној уметности Уриела је тешко једнозначно идентификовати, пошто му нису додељени чврсти атрибути. Где се појављује именован, често носи пламен, књигу или свитак, што упућује на његове функције анђела светлости и знања.
Понекад му се додаје и мач, јер једна традиција га идентификује са херувимом који, према Књизи постанка, чува улаз у рај. Ово изједначавање је, међутим, каснија тумачење и није заснована у самом библијском тексту.
У књижевности Уриел је добио своју вероватно најутицајнију форму кроз спев Џона Милтона Paradise Lost из 1667. Милтон чини Уриела владарем сунца и најоштријим оком на небу, које ипак бива преварено од Сатане, кад се овај преруши у безазленог анђела и спусти се на земљу.
Милтонов Уриел спојио је старију астрономску традицију Књиге о Еноху са књижевним карактеризацијом која је снажно утицала на каснију слику.
У модерној езотерији, посебно у традицији Hermetic Order of the Golden Dawn с краја 19. века, Уриел је придружен једној од четири стране света и једном од четири елемента, обично северу и земљи.
Ова систематизација је новоеки конструкт и нема основу у античким изворима, у којима Уриел управо није повезан са земљом, него са светлошћу и небом.
Савремена анђеолошка књижевност и струје религиозног самотумачења често прихватају Уриела као анђела мудрости или унутрашњег просветљења.
Религиолошки треба имати у виду да ова тумачења проистичу из модерних потреба и значајно се удаљавају од историјских извора. Ко жели да упореди представе о анђелима, код Михаила и архангела Гаврила налази канонски боље потврђене парњаке.
Име Уриел је теофорна творевина, односно име које садржи елемент означавајући Бога. Састоји се од хебрејског дела за светлост или ватру и уобичајеног наставка који означава Бога, а који се појављује и у именима као што су Михаило, Гаврило и Рафаило. Уобичајени превод гласи Светлост Божја или Ватра Божја.
Та двосмисленост између светлости и ватре није случајна, већ одражава распон значења основне хебрејске речи, која може носити оба значења. Истраживачи у томе виде разлог зашто се Уриел у изворима појављује и као носитељ светлости и учитељ небеског поретка, а понекад и као кажњавајући, огњени анђео.
У различитим рукописима и преводима писање имена знатно варира. У грчком и латинском подручју јављају се облици као Ouriel, а у словенским Енохoвим предањима и друге варијанте.
У некима анђелским списковима Уриел се меша или изједначава с другим анђелским именима, на пример с Фануелом или Сариелом. Та неодређеност показује да имена неканонских анђела нису била строго утврђена, већ су се мењала у предању.
Занимљиво је да је кабалистичка традиција средњовековног јудаизма делом наставила предање о Уриелу и дала му место у својим сложеним анђелским системима, опет с променљивим положајем. Научна процена гласи да име Уриел мање означава јасно одређену личност, а више склоп функција који се групише око представе о божанској светлости и небеском знању.
Уриел (хебрејски Ори-ел, Светлост Божја или Божја светлост) један је од четири (понекад седам) архангела јудео-хришћанске традиције, поред Михаила, Гаврила и Рафаила.
За разлику од друга три, Уриел се у хебрејском библијском канону не помиње именом; први пут се појављује у апокрифној Четвртој књизи Језре и у етиопској Књизи Еноховој. У православној традицији он је један од седам архангела, заштитник светлости, мудрости, просветљења и пророчке визије.
У западној анђео–езотерији Уриел је архангел просветљења и мудрости, најчешће приказан са пламеном или отвореном књигом. Њему се приписује елемент земље (у другим традицијама ватра), боја злата или рубина, а као страна света север.
Уриел важи за заштитника пророчке инспирације, природних наука и практичне мудрости. У јеврejској мистици Уриел је један од четири анђела Шекине (божанског присуства), који чувају вечну светлост.
Сродна бића

Israfil, arhanđeo islamske tradicije, prenošen vekovima: anđeo trube vaskrsenja i glasnik Časa (A...

Архангел Рафаило исцељује на свим нивоима и безбедно води тражитеље. Откријте његов значај у езот...

Виолетни пламен је космичка енергија за трансмутацију карме и трауме. Упознајте њену трансформати...

Архонти су у гнози космички владари. Упознајте античку теологију и модерна езотеријска тумачења.

Азраел, анђео смрти исламске традиције, вековима присутан у предању: пратилац душа на самртној по...

Метатрон је најмоћнији архангел јеврејске мистике. Сазнајте више о његовој улози у космичком поре...