Божији гласник у јудео-хришћанско-исламској традицији. Навестио је Марији рођење Исуса, а Мухамеду је издиктирао Куран.
Ова страница представља Архангела Гаврила као концепт бића светлости.
Главна сцена Гаврилова је Благовести (Лк 1,26-38). Он се јавља Марији у Назарету и најављује зачеће Исуса. Још раније објављује Захарији рођење Јована Крститеља (Лк 1,11-20). У Књизи пророка Данила (Дан 8,16; 9,21-27) Гаврило тумачи визију четири царства и пророчанство о седамдесет седмица. Његово име gabriʾēl значи „човек Божији“ или „Божији јунак“.
У исламу је он познат као Џибрил, анђео откривења Курана. У хришћанској литургији сматра се гласником Радосне вести, анђелом трубе Страшног суда и заштитником дипломата, поштара и телекомуникација. Његови атрибути су љиљан, свитак и труба, а празник му је 24. март.
Тип: Архангел, гласник, преносник божанске поруке. Традиција: јудаизам (Талмуд), хришћанство (Благовести Марији), ислам (Куран, Џибрил). Функција: комуникација, порука, трансформација, унутрашња јасност. Главни атрибути/симболи: бели и сребрни пламен, љиљан, звоно, штап. Распространост: централна у хришћанској маријологији, у исламу као Џибрил, широко присутна у езотерији.
Гаврило (Гаврило, „Снага Божја“) појављује се у хебрејској Библији у Данилу 8:16 и 9:21. У хришћанству је најпознатији као анђео који Марији навешћује рођење Исуса (Лука 1:26-38).
У исламу је Гаврило (Џибрил) анђео који је пророку Мухамеду донео Куран. Кабала сврстава Гаврила у Сефиру Јод или Сефиру Ход (разум), место комуникације. Западна анђеологија је поштовала Гаврила као анђела навештења, комуникације и духовног пречишћења.
Библијски текстови (Књига пророка Данила, Лукино јеванђеље, Откривење). Талмуд и Кабала помињу Гаврила као једног од четири највиша арханђела у хебрејској анђеологији. Кур’ански наводи о Џибрилу и његовој мисији.
Хришћанска уметничка традиција вековима је приказивала Гаврила са љиљаном или штапом. Савремена езотерична литература и литература Новог доба наглашавају Гаврилову улогу унутрашњег саветника и доносиоца јасноће. Психолошка тумачења виде Гаврила као оличење интуиције и аутентичне, храбре комуникације.
Арханђео Гаврило је, поред Михаила, једина анђеоска фигура хебрејског Танаха која се појављује под сопственим именом. Јавља се у Данилу 8,16 и 9,21 као тумач Данилових визија.
У Лукином јеванђељу он је анђео навештења и Захарији (Лк 1,19) и Марији (Лк 1,26, 38); ово двоструко навештење чини га централним гласником Новог завета.
У Курану се зове Џибрил или Џибраил и он је преносилац објаве Мухамеду (сура 2,97; 16,102; 26,193). Ово тростуко верско сведочанство религијско-историјски је јединствено и ставља Гаврила у посебан положај у јудејско-хришћанско-исламском корпусу анђела.
Гаврило се приказује као витко, елегантно биће светлости у бело-сребрној одори или прозирној светлосној тканини. Његова боја је чисто бела или нежно сребрна, понекад испреплетена акваремарином или благом плавом. Носи штап, бели љиљан или златно звоно. Љиљан је класични симбол чистоте и маријологије.
Звоно симболизује благовест, чист тон и истину која звони. Крила од прецизне, усмерене светлости га окружују. Енергетски, Гаврило делује хладно, јасно и продорно, као чист кристални тон или удар звона. Његово присуство изазива унутрашњу тишину и пажљиву спремност на пријем.
Гаврило је анђео поруке и унутрашње јасноће. Тамо где се Михаило бори и штити, Гаврило доноси саопштење и просветљење. Он представља способност да се виша истина преведе у разумљив људски језик и свест.
Он такође симболизује нове почетке, свака Гаврилова порука отвара нови циклус разумевања и обнове. У психолошким терминима, Гаврило оличава интуитивни канал који подиже несвесно у свест. Његова бело-сребрна енергија разбистрава конфузију и ствара унутрашњу јасноћу, без осуде или притиска.
У хришћанској традицији, још од Псеудо-Дионисија, Гаврило је анђео навештења и стога се сврстава у хор арханђела. У јеврејској анђеоској магији он је анђео северне стране света, Месеца и сфере Јесод у кабалистичком дрвету живота.
У исламској традицији он је највиши међу анђелима, са посебном блискошћу Богу (у Ми’радж традицији прати Мухамеда на његовом путовању на небо). Ова вишеструка припадност чини Гаврила фигуром мостом између три аврамске религије и њихових ритуално-магијских адаптација.
У iWell Guard-у Гаврило се призива да отвори унутрашњу комуникацију и да јасно прими виши водич. Једна пракса је да се упали бела или сребрна свећа и замоли Гаврило да прочисти и појача унутрашњи глас.
Гаврилова моћ се користи за разјашњавање психичке или менталне забуне, за разумевање снова и оштрење интуиције. Гаврило такође помаже да се енергетске поруке преносе чистије, без искривљења од страха, ега или спољашњих утицаја. Његов бело-сребрни пламен делује прочишћавајуће на све комуникационе канале заштитног поља.
У заштитној мантри Гаврило је у тачки 3 (трансформација већ постојећих утицаја) изричито позициониран као чувар љубичастог пламена. Када енергију црномагијског напада Геја не може примити, Гаврило преузима њено превођење у светлост.
Ова конструкција повезује јеврejско-хришћанско-исламску функцију благовести и посредовања Гаврила са теозофско-светлосном традицијом љубичастог пламена као средства трансмутације (упор. /violette-flamme/). Детаљан преглед функција слојева мантре можете пронаћи на страници Преглед функција заштитне мантре.
Најстарија изричита помињања Гаврила налазе се у библијској Књизи пророка Данила, коју данашња истраживања у њеном коначном облику углавном датирају у други век пре наше ере. Тамо се Гаврило јавља два пута.
У осмом поглављу он се јавља Данилу пошто је овај имао загонетну визију о овну и јарцу, и добија задатак да пророку објасни њено значење. У деветом поглављу Гаврило долази поново, док се Данило моли, и открива му пророчанство о одређеном броју временских периода.
Занимљиво је да се Гаврило на овим местима јавља као анђео тумач. Његов задатак није првенствено деловање, него објашњавање. Он посредује између небеског света, из ког потиче визија, и људског пророка, који је не може разумети сопственом снагом.
Тиме Гаврило припада једној представи о анђелима која се развила у јеврејској књижевности хеленистичког доба: анђео као посредник знања и откровења, често са сопственим именом и сопственом надлежношћу.
Књига пророка Данила поред Гаврила изричито помиње по имену само још једног анђела, Михаила. Ова уздржаност је упадљива, јер се у савременој ванбиблијској књижевности, на пример у Књигама о Еноху, јавља бројни именовани анђели.
Истраживачи виде у Књизи пророка Данила важну прекретницу: овде се један анђео са именом и функцијом чврсто уписује у библијски текст, и одавде ова личност делује даље у каснијем јеврејском, хришћанском и исламском предању.
У Новом завету Гаврило се појављује искључиво у Јеванђелу по Луки, у две међусобно тесно повезане сцене првог поглавља. Најпре се јавља свештенику Захарији у храму и најављује му рођење сина, будућег Јована Крститеља.
Када Захарија посумња, остаје нем све до испуњења најаве. Само неколико стихова касније Гаврило бива послат Марији у Назарет и најављује јој рођење Исуса. Ова друга сцена ушла је у хришћанску традицију као Благовести.
Лука овде приказује Гаврила потпуно у истој улози каква је већ назначена у Књизи пророка Данила: као гласника који преноси и тумачи божанску поруку. Он се пред Захаријом изричито представља именом и каже да стоји пред Богом.
Веза са Књигом пророка Данила наглашена је и тим што Лука бира истог анђела који се тамо јавља као тумач откривења. За ране читаоце из тога је произлазила линија од старије пророчке традиције до догађаја везаних за Исуса.
Из сцене Благовести настала је једна од најважнијих сликовних тема хришћанске уметности. Од касне антике до новог доба сликари и вајари изнова су обликовали сусрет Гаврила и Марије, често са утврђеним атрибутима као што су љиљан као знак чистоте или трака са натписом анђеловог поздрава.
Литургијска традиција повезала је овај догађај са посебним празником. Значај Гаврила у западној култури почива у великој мери баш на овим неколиким стиховима Јеванђеља по Луки.
У исламу Гаврило носи име Џибрил и заузима централно место, јер се сматра анђелом преко кога је Куран пренет пророку Мухамеду.
Сам Куран помиње Џибрила по имену и говори о њему као о ономе који је откровење донео у срце пророка. Исламско предање повезује са Џибрилом и друге појаве, на пример прво откровење у пећини код Меке и његову улогу пратиоца приликом ноћног путовања пророка на небо.
У исламској традицији Џибрил се сматра једним од најугледнијих анђела, често наведеним на првом месту. Он се у збиркама предања, хадисима, јавља и у људском обличју, на пример када посећује пророка и његове сапутнике у виду човека да би питањима изложио основна учења вере.
Ова представа о анђелу који посредује између небеске и људске сфере и доноси знање стоји у јасном континуитету са старијим јеврејским и хришћанским сликама Гаврила.
Тиме је Гаврило једна од ретких личности које играју значајну улогу у све три авраамске религије, и свуда је његова главна функција иста: посредовање божанског откровења људима.
Религиологија у томе види пример како се једна личност преноси преко верских граница и уклапа у сопствени оквир, а да притом не губи своју суштину. Сродне личности унутар ангелологије су на пример Михаило и Рафаило.
Гаврило (хебрејски Гаврi-ел, „Јунак Божији” или „Бог је моја снага”) је анђео гласник у сва три аврамска предања. У Књизи пророка Данила тумачи виђења, а у Јеванђелу по Луки најављује Марији рођење Исуса (Лк 1,26 и даље).
У исламу је Гаврило (арапски Џибрил) анђео који пророку Мухамеду откриву Куран. Његов празник је 29. септембар.
У западној анђеоској езотерији Гаврило се сматра архангелом порука, снова, чистоте и комуникације. Повезује се са елементом воде, белом или сребрном бојом, месецом и западним правцем. Класични симболи: бели љиљан (Маријин љиљан из сцене Благовести), труба (за Судњи дан) и књига са свитком.
Сродна бића

Самантабадра, бодисатва посвећености. Бели слон, десет завета, Аватамсака сутра. Хуа-јен будизам ...

Aufstiegsmeister (узнесени учитељи) теозофије: порекло учења од Блавацке, централне фигуре и изво...

Архангел Рафаило исцељује на свим нивоима и безбедно води тражитеље. Откријте његов значај у езот...

Asbuiga je u burjatskom šamanizmu duh zaštitnik konja i pomoćni duh iskusnih šamana. Osvrt sa izv...

Ajisit je jakutska boginja rođenja i darodavac životne duše. Prikaz sa mitom, kultom i izvorima.

Gabriel, arhanđel jevrejske tradicije u vekovnom pisanom predanju: Božji glasnik iz Danilovih viđ...